Исповест једне барабе

Е што је добра ова конференција.
Људи из целог света, и то још библиотекари. Нисам ни знао да их има оволико. До сад сам их видео два комада, мада је тај други носио метлу по библиотеци, не знам јел' се то рачуна. Но, бар је лако инфилтрирати се међ' редове - натукнеш наочаре и правиш се начитан.

А бараба сам, признајем: дош’о сам да се окористим. Него, размишљам на шта бих пикир’о.
Хм... онај скенер не изгледа лоше, ал' мала ми торба.
Књиге? Тешке, пробао сам на сајму, не ваља! Ако се дадну у потеру за мном, неће књиге развити крила, кажу - користе их само у исправне сврхе.
Ај’ успут бар да средим аутомат за пића - залепим жваку тамо где се мећу новчићи. Гле, неки мангуп већ то урадио. А некултурног света!

Еееее, ово је већ занимљиво - неки постери пише READ. Симпатично, ал' не знам, нешто ми се много кезе ови што држе књиге, к’о читају. Ма да.
Блеја… о, бесплатни залогаји! Може, може. Ха, неко посејао кафу, сррррррк.
Е ово к’о ономад кад сам се мувао међу музејцима у Сан Паулу, па се мрак ождр’о пре него сам удомио ону смешну сли… WОW.
Укопан.
Не трепћем.
Не дишем.
Граја се претаче у тихо, удаљено зујање, видокруг се сужава на светлу тачку преда мном… на њега.
К-а-к-о је лееееееееп, како мами… к’о дрога нека. Тело ми трне, желим да га додирнем… Руке се померају саме, иду ка њему, стапају се. Блаженство. И даље не трепћем. Он узвраћа, срце галопира… ох, мора бити мој.
Шта ова краката сад гледа? Само се ту мота и смета. Стаје ми на пут срећи.

А-ха! Ено оде некуд. Очи га траже поново, ах, ту је и даље. Какав магнет! Вуче ме, не опирем се…руке се саме подижу... кандило*! Ал’ је висок! Морам да похитам, ено кракате са неком тубом на рамену.
Оп! Један крај. Оп! Други. Пут под ноге брале, иза првог стола, чуч! Хехе, ал сам мудар! А паз’ кракате и збуњене фаце, све нешто обилази и загледа, ма јееесте, појавиће се иза ћошка. Ха-ха! Мој је! Мој!!!
Оде она према униформи, фију. Одо’ и ја вала, нема ‘леба од чучања.
Неприметно, утопљено у масу ових шарених људи, одзујах према излазу. А гле шта сам видео успут:



Кол'ко је високо, гарант је краката ово окачила.
Е свашта. Вратити ову лепоту? На лакатову зиму**.


*Једна од најопакијих псовки у Квебеку.
** Colloq. куково лето.