Исповест једне барабе

Е што је добра ова конференција.
Људи из целог света, и то још библиотекари. Нисам ни знао да их има оволико. До сад сам их видео два комада, мада је тај други носио метлу по библиотеци, не знам јел' се то рачуна. Но, бар је лако инфилтрирати се међ' редове - натукнеш наочаре и правиш се начитан.

А бараба сам, признајем: дош’о сам да се окористим. Него, размишљам на шта бих пикир’о.
Хм... онај скенер не изгледа лоше, ал' мала ми торба.
Књиге? Тешке, пробао сам на сајму, не ваља! Ако се дадну у потеру за мном, неће књиге развити крила, кажу - користе их само у исправне сврхе.
Ај’ успут бар да средим аутомат за пића - залепим жваку тамо где се мећу новчићи. Гле, неки мангуп већ то урадио. А некултурног света!

Еееее, ово је већ занимљиво - неки постери пише READ. Симпатично, ал' не знам, нешто ми се много кезе ови што држе књиге, к’о читају. Ма да.
Блеја… о, бесплатни залогаји! Може, може. Ха, неко посејао кафу, сррррррк.
Е ово к’о ономад кад сам се мувао међу музејцима у Сан Паулу, па се мрак ождр’о пре него сам удомио ону смешну сли… WОW.
Укопан.
Не трепћем.
Не дишем.
Граја се претаче у тихо, удаљено зујање, видокруг се сужава на светлу тачку преда мном… на њега.
К-а-к-о је лееееееееп, како мами… к’о дрога нека. Тело ми трне, желим да га додирнем… Руке се померају саме, иду ка њему, стапају се. Блаженство. И даље не трепћем. Он узвраћа, срце галопира… ох, мора бити мој.
Шта ова краката сад гледа? Само се ту мота и смета. Стаје ми на пут срећи.

А-ха! Ено оде некуд. Очи га траже поново, ах, ту је и даље. Какав магнет! Вуче ме, не опирем се…руке се саме подижу... кандило*! Ал’ је висок! Морам да похитам, ено кракате са неком тубом на рамену.
Оп! Један крај. Оп! Други. Пут под ноге брале, иза првог стола, чуч! Хехе, ал сам мудар! А паз’ кракате и збуњене фаце, све нешто обилази и загледа, ма јееесте, појавиће се иза ћошка. Ха-ха! Мој је! Мој!!!
Оде она према униформи, фију. Одо’ и ја вала, нема ‘леба од чучања.
Неприметно, утопљено у масу ових шарених људи, одзујах према излазу. А гле шта сам видео успут:



Кол'ко је високо, гарант је краката ово окачила.
Е свашта. Вратити ову лепоту? На лакатову зиму**.


*Једна од најопакијих псовки у Квебеку.
** Colloq. куково лето.

Upper Librarian?

Тај библиотекар гарант живи у небодеру на неком вишем спрату. А они што су ниже, рецимо у приземљу, би ваљда били Ground Librarians. У том случају, могу са поносом да кажем да сам ја Attic илити Uppest Librarian. Имам климу, тако да није много вруће тамо горе.

Претпостављам да се сви сусрећемо са адекватним стручним називима занимања на страним језицима. Па добро, не треба да будемо зли и љубоморни што су неки људи креативни.


Кад мало боље размислим, зашто бисмо уопште јурили којекакве речнике, приручнике, или се, недајбого, консултовали са врсним познаваоцима, када можемо лепо да завиримо у фијоку звану "непресушне иновације" и извучемо хит цедуљу са комбинацијом за коју нико никада није чуо. Ова фиока се, нарафски, налази у бескрајном лавиринту нашег ведрог ума.

High and low librarian. Librarian counsellor. Librarian cooperator instructor. Bookman. Chef Librarian.

Предивно, инвентивно, дефинитивно за памћење.

Affectionate salutation,
Your very high attic librarian.

Из Јеремијиног приручника за здрав живот

У филму Peeping Tom главни јунак, интелектуалац над којим је рођени отац годинама вршио експерименте те је овај постао опседнут феноменом страха и почео да убија жене - у том филму, дакле, једина жена коју јунак-убица не може да лиши живота и у коју се чак заљубљује јесте БИБЛИОТЕКАРКА.

Наравоученије (само за даме):

1. будите библиотекарка


2. ако сте библиотекарка а муж вам се пред зору враћа кући, будите без бриге - није у швалерацији

Најстарије сачувано писмо либраријуса Јеремије из чувеног осмовековног списа Учења Јеремијина

Ух, ох, пајз овако: нема ви децо бољег лека од библиотеке. Пробо сам свашта - лекови и сирупи, топле купке и ладна купатила, мелеми и врачке, урини и блата... ал не помаже. Е, ал зато (уф, што ме сева у зглобови!) одем у библиотеку, па сиђем у магацин де радим са кума Метузалема, па кад осетим ону мемлу и уданем устајали ваздух, што борави ту дуже не ја на овај свет, а мене некако лепо, па ми све потаман и ништа ме не боли (једино ме мало нешто тишти у главу одпозади, у мали мозак). Ете тако, нема лека апотека ал има библиотека!

Јо! Све ме боли. Боли ме и кад осетим да нешто престало да ме боли!

Одо

СУПЕР библиотекарка

Зар стварно мислите да су библиотеке само смор? Да тамо раде неке тете са "хладним трајнама". Е, па не мора увек тако да буде...