Дабогда читали!

Светске ли библиотеке...

Нису баш све библиотеке у нас суморне, са све оним браон намештајем из 70-их/80-их, распад књигама и скученим простором.
Свратите у врачарску "главну" библиотеку код Каленић пијаце и видите како изгледа једна "хип" библиотека & како би све јавне библиотеке желеле да изгледају кад порасту.
У међувремену, инспирисаћемо вас слајдовима са отварања ;)



Што би се рекло:
"When I step into this library, I cannot understand why I ever step out of it." Marie de Sevigne

Четири сата квалитетног програма

Када дођеш на посао у Србији, најнормалније је да прво скуваш кафу, јел` да? Ал` кад не стигнеш да скуваш исту јер ти телефон зврнда без престанка од најранијег јутра, онда то и не звучи као добро започет дан, а пошто се све дешава у понедељак, онда и читава недеља!
Е, овај пут то није случај јер је телефон зврндао нон-стоп, петоро људи се јављало и примало пријаве за сертификован семинар за школске библиотекаре под називом "Школски супербиблиотекар - вештине за понети" у организацији БГБ. Није нам жао кафе, већ свих оних који нису успели да се јаве у првих 200 минута колико је било потребно да се попуни планираних 120 места.
Више среће други пут!

Вампири у БГБ

Акција добровољног давања крви јуче је спроведена у Библиотеци града Београда. У току 5 сати колико је акција трајала, укупно 47 особа је успешно дало крв. Запослени у БГБ су свакако допринели овом броју, а остали су, поред овог дивног чина, имали прилику да се бесплатно учлане у Библиотеку.
А да је била гужва - била је. :)

Чекало се и испред Вукове                      Вредни лекари

Жврљ - формулари               Владан на делу

Храбри будући чланови               Пеђа са наградама

Још мало акције                   Поносни чланови!

Уколико сте пропустили "воз", не брините - на пролеће стиже нови ;)

Исповест једне барабе

Е што је добра ова конференција.
Људи из целог света, и то још библиотекари. Нисам ни знао да их има оволико. До сад сам их видео два комада, мада је тај други носио метлу по библиотеци, не знам јел' се то рачуна. Но, бар је лако инфилтрирати се међ' редове - натукнеш наочаре и правиш се начитан.

А бараба сам, признајем: дош’о сам да се окористим. Него, размишљам на шта бих пикир’о.
Хм... онај скенер не изгледа лоше, ал' мала ми торба.
Књиге? Тешке, пробао сам на сајму, не ваља! Ако се дадну у потеру за мном, неће књиге развити крила, кажу - користе их само у исправне сврхе.
Ај’ успут бар да средим аутомат за пића - залепим жваку тамо где се мећу новчићи. Гле, неки мангуп већ то урадио. А некултурног света!

Еееее, ово је већ занимљиво - неки постери пише READ. Симпатично, ал' не знам, нешто ми се много кезе ови што држе књиге, к’о читају. Ма да.
Блеја… о, бесплатни залогаји! Може, може. Ха, неко посејао кафу, сррррррк.
Е ово к’о ономад кад сам се мувао међу музејцима у Сан Паулу, па се мрак ождр’о пре него сам удомио ону смешну сли… WОW.
Укопан.
Не трепћем.
Не дишем.
Граја се претаче у тихо, удаљено зујање, видокруг се сужава на светлу тачку преда мном… на њега.
К-а-к-о је лееееееееп, како мами… к’о дрога нека. Тело ми трне, желим да га додирнем… Руке се померају саме, иду ка њему, стапају се. Блаженство. И даље не трепћем. Он узвраћа, срце галопира… ох, мора бити мој.
Шта ова краката сад гледа? Само се ту мота и смета. Стаје ми на пут срећи.

А-ха! Ено оде некуд. Очи га траже поново, ах, ту је и даље. Какав магнет! Вуче ме, не опирем се…руке се саме подижу... кандило*! Ал’ је висок! Морам да похитам, ено кракате са неком тубом на рамену.
Оп! Један крај. Оп! Други. Пут под ноге брале, иза првог стола, чуч! Хехе, ал сам мудар! А паз’ кракате и збуњене фаце, све нешто обилази и загледа, ма јееесте, појавиће се иза ћошка. Ха-ха! Мој је! Мој!!!
Оде она према униформи, фију. Одо’ и ја вала, нема ‘леба од чучања.
Неприметно, утопљено у масу ових шарених људи, одзујах према излазу. А гле шта сам видео успут:



Кол'ко је високо, гарант је краката ово окачила.
Е свашта. Вратити ову лепоту? На лакатову зиму**.


*Једна од најопакијих псовки у Квебеку.
** Colloq. куково лето.